Komentari stručnjaka
Prof. dr Slobodanka Markov, sociološkinja:
Knjiga Ko se boji vuka još? Moćne priče za odvažne i radoznale predstavlja originalan odgovor na aktuelne društvene procese unapređivanja rodne ravnopravnosti kao i društvene inkluzije marginalizovanih grupa. Zbirka priča pred nama je iskorak u odnosu na dosadašnji način tumačenja roda i rodnih odnosa u narodnim pričama i bajkama jer se ne zadržava na kritici i dekonstrukciji, već nudi novu paradigmu i rekonstrukciju rodnih uloga.
Ovo je prva knjiga u Srbiji koja široko poznate junakinje iz narodnih priča i bajki preoblikuje tako da više nisu pasivne, već postaju aktivne, preduzimljive, hrabre i nezavisne te mogu da posluže kao uzori za devojčice ovog doba. Tako na primer, jačanje zajedništva među ženama, kao što se vidi u priči ‘Kosovka i Kadira iz Izmira’, vodi saradnji u koju se polako uključuju pripadnici različitih grupa i prevaliženju do tada nerešivih sukoba otvarajući put ka miru i blagostanju. Takođe, kada Crvenkapa hrani i štiti životinje, a Pepeljuga stvara nove proizvode od prirodnih umesto sintetičkih materija, one ispoljavaju ekološku svest i uče i decu i odrasle da ne zagađuju, već da štite našu prirodnu sredinu.
U svetu bremenitom suprotnostima i sukobima, zbog pripadnosti različtim klasama, rasama, etnicitetima i regionima, ova knjiga podučava kako se sukobi mogu rešiti mirnim putem i svakom bliskim načinima saradnje sa drugima bez obzira na njihove različitosti. U knjizi se koristi jezik koji nije govor mržnje, potencira se inkluzija a ne marginalizacija, traže se sličnosti a ne razlike među sagovornicima i ukazuje se na mogućnosti za razumevanje i pomirenje.
Ova knjiga može pomoći mnogima da postanu odvažni i radoznali i da utiču da se njihov život i društvena okolina promene na bolje.
U Novom Sadu, 10. maja 2012. Prof. dr Slobodanka Markov, redovna profesorka Univerziteta u Novom Sadu
Doc. dr Mirjana Beara, psihološkinja:
Zbirka priča Ko se boji vuka još? Moćne priče za odvažne i radoznale nudi deci oba pola zaista originalna rešenja: kako od sukoba uspostaviti saradnju i mir, kako misliti o drugima bez stereotipa, kako se nositi sa savremenim temama i problemima u odrastanju (npr. razvodom roditelja, nasiljem u porodici, problemima uškoli…), kako čuvati životnu sredinu i slogu u porodici, školi, vršnjačkoj grupi. Takođe, ovaj program i zbirka priča nudi deci mogućnost da razviju shvatanje rodne ravnopravnosti, tolerancije, inkluzivnosti i nenasilnog rešavanja konflikata.
Na primer, obzirom da se u velikom broju sadržaja za decu (kao što su Diznijevi crtani filmovi, Barbi lutke i video produkcije na njima zasnovane, itd.) i dalje promovišu neke tradicionalne podele na muške uloge (junak, ratnik, spasilac) i tradicionalne ženske uloge (pasivna bespomoćna devojka, čeka da bude spašena, koja samo sprema kuću i lepa je), sa psihološko–pedagoškog stanovišta smatram da je neophodno ponuditi i drugačiji model za identifikovanje devojčicama, tj. predstavu ženskih likova koje ne robuju kultu lepote, nisu isključivo domaćice nego i uspešne naučnice, preduzetnice, nisu pasivne i bespomoćne nego uspešno rešavaju probleme svakodnevnog života.
Poseban kvalitet ove zbirke priča je u tome što daje bogat izbor tradicionalnih narodnih pripovedaka (Zidanje Skadra, Nemušti jezik, Devojka cara nadmudrila, Vila Ravijojla itd), koje su pažljivo rekonstruisane u priče savremenog jezika, koji deca prepoznaju i ne čude mu se (kao što je slučaj sa izvornim pričama). Ove „stare nove“ priče su ispričane na novi način (kao što je to i sam Vuk radio, uz poznato „Isto to, samo malo drugačije“), sa konstruktivnim porukama. Tako umesto nasilja u porodici, u rekonstruisanoj priči vidimo slogu, ljubav i saradnju. Umesto pasivnosti i bespomoćnosti ženskih likova (npr. mlade Gojkovice koja biva uzidana u Skadar), nalazimo aktivnost, razmišljanje i rešavanje problema (Gojkova žena Slobodanka koja rešava problem zidanja grada tako da niko ne strada). I još mnogo takvih primera mali i veliki čitaoci mogu naći na stranicama knjige, kao i tokom dijaloga sa roditeljima i nastavnicima koji će biti na pričama zasnovani. U tom radu roditeljima i nastavnicima može pomoći i Radni list koji je uključen u knjigu i koji sadrži pažljivo osmišljene smernice za dijalog, kako bi potpomogle kritičko preispitivanje teksta, razgovor, razmenu mišljenja…
Na osnovu višegodišnjeg uvida u rad autorki i kao jedna od posvećenih čitateljki njihove zbirke priča, sa zadovoljstvom i iskrenom profesionalnom i ljudskom podrškom preporučujem zbirku priča Ko se boji vuka još? Moćne priče zaodvažne i radoznale. Čitanjem priča i razgovorom o njima niko ne može da izgubi – ni tradicija, ni deca, ni roditelji, ni ustanove – svi mogu samo da dobiju nešto novo, originalno i dragoceno.
U Novom Sadu, 28. oktobra 2012. Prof. dr Mirjana Beara, vanredna profesorka Univerziteta u Kragujevcu
